Milica Paskulov, HR konsultant, trener i kouč u konsultantskoj kući H.art. O Agilnom iz ugla savremenog HR sektora i promenama na tržištu rada, razgovarali smo sa njom nakon treninga Certified Agile and Scrum Master, u organizaciji Agile Humans.

Koji su najveći izazovi brzih promena na tržištu rada, digitalizacije i promene zanimanja i kako kompanije mogu da odgovore na njih?

Ovo je veoma interesantno pitanje, i moram priznati sve češće ga čujem od naših klijenata. Kod nas u agenciji volimo da kažemo da danas, da bismo bili u toku sa konkurencijom, nije dovoljno samo da svaki dan polako napredujemo, već moramo da trčimo. Da ne govorimo o tome šta je sve potrebno uraditi da bismo bili inovativniji, konkurentniji. I sama sam se edukovala za zanimanja koja nisu prepoznata na tržištu rada. Školovala sam se za dramaturga u obrazovanju, studirala strategije i metode nenasilnog otpora. Novih zanimanja će uvek biti, a nisam sigurna da će skoro doći vreme u kom će naš obrazovni sistem moći dovoljno fleksibilno da prati takve promene. 

Na kompanijama je da učvrste dva stuba koja će im pomoći da prevaziđu ta dva izazova.

Prvi stub je u pravilna selekcija kandidata. Idealno bi bilo da kandidat odmah može da pokaže da uspeva da se nosi sa promenama na tržištu, mada to nije uslov. Neophodno je, međutim, da kandidat poseduje određene aspekte emocionalne inteligencije: samosvest („Ovo su moje oblasti za razvoj“) i volju za rad na sebi ( „Želim da se razvijam“).

Drugi stub je kontinuirano ulaganje u razvoj zaposlenih. Ako želimo da kompanija svake godine postiže više, potrebni su nam ljudi koji svake godine znaju više. Ne možemo sa istim znanjima i veštinama postizati sve bolje rezultate. 

Uveliko se govori o tome da agilno transformiše HR. Da li se slažete sa tim?

Definitivno bih se složila sa ovom konstatacijom. Ako pod agilnim poslovanjem podrazumevamo poslovanje koje je brzo, inovativno, okretno, tada svakako mogu da potvrdim da je to reč koju sve češće čujemo od naših klijenata. Promenjen je način na koji razmišljamo, te su i HR procesi nešto što mora da se menja. 

Uzeću za primer sastanke za procenu učinka. Pre više godina, kada smo radili sa kompanijama, ne tako retko smo objašnjavali zbog čega je važno da se menadžeri minimalno jednom godišnje sreću sa ljudima kojima rukovode i razgovaraju o tome gde se trenutno nalaze u odnosu na postavljene ciljeve.

Danas su ovi sastanci postali standard u skoro svim kompanijama - sada pričamo o tome zašto je važno da se sreću minimalno četiri puta godišnje. U bližoj budućnosti vidim da će i ova brojka da se poveća i da će agilnost i ovog procesa i ljudskih interakcija biti još brža, češća i kvalitetnija. 

Slično se događa i sa mnogim drugim nefleksibilnijim praksama, npr. da se ispitivanje zadovoljstva zaposlenih sprovodi jednom godišnje. Milenijalci neće čekati godinu dana da kompanija ispuni neku njihovu potrebu. Potrebno je da svi zajedno okretnije reagujemo na potrebe zaposlenih i da pravovremeno budemo tu za njih.

Samoorganizovanim, agilnim timovima potrebni su drugačiji stilovi rukovođenja, pa kompanije ulažu u edukaciju lidera, koučing i tehnike fasilitacije. U čemu je značaj ovakve vrste edukacije?

Agilno poslovanje definitivno ide ruku pod ruku sa savremenim stilovima rukovođenja kao što su međusobno rukovođenje, samorukovođenje i servant lideršip.

Međusobno rukovođenje je koncept po kome se oslanjamo na članove tima kojim rukovodimo, podstičemo ih da ne očekuju da vođstvo uvek dolazi „odozgo“, već da jedni drugima pomažu, razvijaju i motivišu jedni druge, daju fidbek jedni drugima. Dok sam slušala Jasminu kako govori o agilnim timovima i o ulozi Scrum Mastera u tim timovima, postalo mi je jasno da možemo da postoji velika podudarnost između ove dve prakse.

Samorukovođenje je koncept sličan ideji međusobnog rukovođenja, ali on nam poručuje da zaposleni ima resurse da rukovodi sam sobom. Šta to znači? To znači da ukoliko radim u agilnom timu i nisam motivisana za zadatak koji treba da obavim, neću sedeti skrštenih ruku i čekati da me motiviše „onaj gore“, već ću sama da razmislim šta je ono što mi je potrebno da bih podigla svoju motivaciju, tj. šta treba da uradim ili kome da se obratim kako bih to stanje promenila. 

Ako uporedimo kompanije koje podstiču agilnost i samorukovođenje sa kompanijama u kojima zaposleni čeka da ga nadređeni jednom godišnje pita kakva mu je motivacija, odmah postaje jasno koji od ovih procesa donosi veću agilnost.

Servant lideršip je, pojednostavljeno, koncept koji nam govori da zaposleni nisu tu da bi „služili“ lidera, već je lider tu da bude na usluzi svom timu da bi im pomogao da budu što efikasniji i zadovoljniji. Uloga Scrum Mastera je upravo to, da veruje u kapacitete tima da samostalno donosi odluke, bira zadatke, vodi sastanke, kao i da bude tu kako bi im pomogao da neometano obavlja svoj posao i da uklanja prepreke s puta.

Sertifikovali ste se za Agilnog i Scrum Mastera, na treningu u organizaciji kompanije Agile Humans. Kakvi su vam utisci?

Veoma sam zadovoljna obukom i Jasminom kao trenerom. Obuka pruža kompletan pregled agilne metodologije, kao i uloge Scrum Mastera. Naravno, kao i kod svih oblasti ličnog razvoja, što više o nečemu znamo, shvatamo koliko ne znamo, tako da sam tokom treninga osvestila i šta sve još treba da naučim. To je proces kome se unapred radujem.

CASM trening 29 - 30. avgust 2019.

Da li smatrate da ovaj i slični treninzi pomažu da se prevaziđe jaz između formalnog obrazovanja i potrebe tržišta?

Definitivno. Već sam spominjala tromost našeg obrazovnog sistema. Sećam se da smo devedesetih sve naše prijatelje koji se pripremaju za IT sektor zvali „onaj što radi sa računarima“ i nije nam baš bilo jasno šta oni to znaju da urade osim da nam reinstaliraju operativni sistem. 

Danas svi znamo šta se desilo sa tim sektorom i u kojim sve smerovima se specijalizovao taj „rad sa računarima“. Formalno obrazovanje je neophodno ali više nije dovoljno. Na sreću, postoji toliko izvora informacija da je celoživotno učenje ljudima koji su znatiželjni i žele da napreduju, zadovoljstvo a ne teret. Takvih ljudi ima puno, što nam daje veru u agilni sistem vrednosti.