kako USPEŠNO PRIMENIti SCRUM

ELAD SOFER Agilni kouč i sertifikovani LeSS trener

Dok je radio za Nokia Networks još 2017. godine kao diveloper, Elad Sofer se susreo sa novim načinom razvoja softvera koji mu je promenio karijeru i život. Primena Scruma na nivou tima, a potom i skaliranje ovog okvira na nivou čitave organizacije, postali su fokus njegovog profesionalnog rada, nakon više od 10 godina prethodnog iskustva u razvoju softvera (RT embedded, C++, Java).

Elad je danas agilni kouč, Certified LeSS trener, Scrum Master i osnivač agilne zajednice u Izraelu “Agile Practitioners”. Prvi je sertifikovani LeSS trener koji je održao trening u Beogradu, u decembru 2019, u organizaciji Agile Humans.

Prenosimo delove blog posta Elada Sofera u kojem se osvrnuo na uslove za uspešnu primenu Scrum okvira u organizacijama.


Tokom svoje karijere agilnog kouča u proteklih deset godina, radio sam u mnogim organizacijama, i nedavno sam razmišljao o tome šta organizacije koje imaju najveću dobrobit od Scruma, imaju zajedničko.

Došao sam do zaključka da je 5 činilaca presudno.

  Posvećenost i podrška oko zajedničkog cilja

Ovo je priroritet u kompaniji, i pri tome, ne mislim samo na saglasnost menadžmenta, već na što veću podršku svih timova i zaposlenih. Potrebno je uključiti što veći broj zaposlenih u planove za implementaciju Scruma i time osigurati bržu i efektivniju transformaciju.

  Okruženje koje podržava učenje (ponekad i iz grešaka)

Scrum je okvir koji podrazumeva proces učenja koji postepeno vodi iz jednog u drugi poslovni model. Put transformacije je kroz isprobavanje novih ideja i praksi, eksperimentisanje sa različitim strukturama i procesima kao i pažljivo promišljanje.
Podrazumeva se da neće sve teći glatko niti onako kako smo očekivali. To je normalan deo procesa na koji organizacija treba da bude spremna i iz tog razloga su potrebni stprljenje i podrška svim članovima tima.

Visok nivo tehničkih praksi

Agilnost poslovanja u direktnoj je vezi sa tehničkom agilnošću. Potrebno je da diveloperi mogu bez oklevanja da promene kod, a stabilnost celog sistema ne treba da poremeti ni najmanja izmena u kodu. Kada timovi tesno sarađuju, i kada koriste prakse koje podržavaju čest fidbek kao što su „test first“, pair programming, kontinuirana integracija, mobbing, drastično se smanjuje rizik da se inkrement neće ostvariti tokom iteracije. Ovo je od ogromnog značaja za proces učenja.

Potreba za ličnim usavršavanjem

Ukoliko pitate ljude da li žele da budu bolji u nečemu, svako će odgovoriti potvrdno. Ali, kada pogledamo praksu, većina nas ne preduzima ništa kako bismo se poboljšali.
Ovo je često deo organizacione kulture.
U nekim organizacijama, usavršavanje je ugrađeno u kulturu kompanije, dok neke od njih moraju da investiraju kako bi postigle željeno stanje.

Razumevanje na koji način se usitnjava Sprint Backlog

Na prvi pogled, ova stavka kao da ne pripada tu. Nasuprot prethodne četiri koje su opšte, ova se odnosi na vrlo konkretan deo procesa rada. Možda je usitnjavanje Sprint Backloga jednostavnije primeniti od svega prethodno navedenog, ali je istovremeno od ključne važnosti kako bi se izbegle frustracije i podržao ciklus učenja. Veoma je važno da tim može da uradi 3 – 5 ajtema tokom svake iteracije.

Elad Sofer danas je jedan od najpoznatijih trenera iz Large Scale Scrum ili LeSS okvira, a u junu 2020. održaće drugi za redom trening u Beogradu, i drugi ikad održan u regionu.


                                                                               Više o treningu: