Natali Delić iza sebe ima mnoštvo poslovnih uspeha, iskustva u rukovođenju projekata i razvoju proizvoda. Studirala je Elektrotehnički fakultet, smer telekomunikacija, na Univerzitetu u Beogradu, potom je završila MBA na Texas A&M Univerzitetu kao i master studije menadžmenta na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, da bi potom otpočela karijeru kao programer, inženjer sistema, i nastavila kao rukovodilac timova, sektora i čitavih kompanija. Po prirodi svog posla, usko je vezana za inovacije i implementacije novih tehnologija, pa joj Agilno kao način razmišljanja nije bilo strano. 

Natali spada u one poslovne ljude sa toliko bogatim stručnim i menadžerskim znanjem i iskustvom, da se od njih mnogo toga može naučiti, ali koji istovremeno veruju da je učenje proces koji traje čitavog života, te su uvek otvoreni za dodatno usavršavanje i edukaciju. 

Održani trening je bio povod za razgovor o značaju agilnih metodologija u savremenom poslovanju.

Kao lider u korporacijama, već više od petnaest godina posmatram kako je sve veći jaz izmedju brzine kojom se odvijaju promene i sposobnosti kompanija, organizacija, da se prilagode tim promenama. 

Mogu da kažem da sam u konstantnoj potrazi za načinom kako bi se povećala adaptibilnost organizacija kao odgovor na brze promene na tržištu. U toj potrazi, naišla sam na agilne metodologije čije vrednosti i principi se u velikoj meri poklapaju sa mojim ličnim uverenjima.

Agilni principi i vrednosti daju jako lep okvir za kreiranje timova koji će kroz saradnju i inkrementalno-iterativne postupke biti u mogućnosti da se adaptiraju na promene koje se dešavaju. Ovakvi timovi rade u kraćim ciklusima i mogu da integrišu promene već u narednom ciklusu, naspram tradicionalnog načina rada kada potrošimo nekoliko meseci na specifikaciju, pa još nekoliko na razvoj i kada dođemo do testiranja, shvatimo da inicijalni zahtev nije više relevantan.

Moj omiljeni moto je “Simplicity - the art of maximizing work not done”. 

Mislim da je to nešto što je jako teško primeniti i u poslu i u životu jer zahteva da se naš način razmišljanja promeni za 180 stepeni. To je ujedno i princip koji donosi najveću vrednost kompanijama, jer se obezbeđuje fokus na aktivnostima koje donose najveću vrednost. Ne prioritizuje se kvantitet nego na kvalitet.

Čak se i u tako selektovanoj aktivnosti ne stremi perfekcionizmu, već se definišu kriterijumi šta je “done”, i tada se neka aktivnost završava. Svi resursi se, što je moguće pre, oslobađaju za novu aktivnost, i stvaranje neke nove vrednosti.

Bavili smo se pitanjima na operativnom nivou koje Agilno nužno otvara. Na primer, pitanje odgovornosti. Šta spada u ličnu, a šta u timsku odgovornost.
Bilo je pitanja vezanih za samu podršku takvom načinu rada i tada se otvorilo pitanje uloge menadžmenta. 

Nisam bila iznenađena što se top menadžment neretko posmatra kao prepreka agilizaciji kompanija zbog nedostatka ispravnog razumevanja i koordinacije na tom nivou, počevši od toga da nema saglasnosti šta uopšte Agilno znači za jednu kompaniju. 

Takvo nerazumevanje, potom se širi na čitavu organizaciju, i to je razlog za neuspeh agilnih transformacija. 

Trening mi je dao jasnu strukturu i dodatno pojasnio neke pojmove tako da mogu bolje da usmerim koleginice i kolege u kompaniji na koji način da dalje pristupimo agilizaciji. 

Mogu bolje da odgovorim na neka njihova pitanja i dileme, a samo znanje koje sam stekla će mi omogućiti da razumem izazove sa kojima se oni suočavaju prilikom rada u agilnim timovima.

Mislim da je razumevanje uloga Scrum Mastera i Product Ownera ključno za dalju transformaciju organizacija ka nehijerarhijskim strukturama gde mreža timova (team of teams) funkcioniše kao organizam i adaptira se brzo na sve interne i eksterne promene. Takva organizacija je neophodna za digitalno doba, i to je smer u kome treba da teče dalja agilizaciju u kompanijama.