Agilan način rada uvodi i nova zanimanja, koja su dobro plaćena i sve traženija, ali predstavljaju izazov ne samo za ljude koji se zapošljavaju u agilnim kompanijama već i za kompanije koje zapošljavaju agilne ljude. Na tržištu rada sve je više oglasa za posao Scrum Mastera, Product Ownera, Agilnog kouča, dok istovremeno, često ne postoji dovoljno znanja šta te pozicije podrazumevaju, ni kako steći relevantno obrazovanje za njih.
Scrum Master, Product Owner, otkud ti novi, čudni nazivi?
Agilna zanimanja suštinski su drugačija od tradicionalnih, pa samim tim i skup veština koji se očekuje, testira ili prepoznaje kao relevantan. Ujedno, mnoga tradicionalna zanimanja teško ili nikako ne nalaze svoje mesto u agilnim okruženjima, poput menadžera.
Agilna zanimanja se čudno zovu, konstantno usložnjavaju i modifikuju. Svaka kompanija ima svoju nomenklaturu agilnih pozicija, pa je teško razumeti šta se tačno očekuje od kandidata. To se najbolje vidi u oglasima za posao u kojima, sve češće, formalno obrazovanje ne igra značajnu ulogu.
Standardni nazivi zanimanja dolaze iz najzastupljenije metodologije – Scruma, kao i od najvećeg trening centra – Scrum Alliance.
To su Scrum Master (stara se o agilnim procesima), Scrum Product Owner (stara se o proizvodu i o tome da se investicija isplati), Scrum Developer, Scrum Team Coach, Scrum Enterprise Coach. Tu je i sijaset srodnih naziva, kao što su Agile Master ili Agile Coach. Ovi nazivi nisu slučajni. O tome piše Steve Denning, jedan od najpoznatijih autora na temu Agilnog u članku „Da li je Agilno još jedna menadžerska moda?“, objavljenom 2015. u Forbes‑u.
Denning kaže da su osnivači Agilnog namerno napustili romantični jezik samoostvarenja, postignuća i lažnog drugarstva i izraze kao što su „timski duh“, „težnja ka savršenstvu“ ili „plemenita posvećenost cilju“, i umesto toga upotrebili običan jezik, da bliže označe realnost: Scrum, Scrum Master, Product Owner, burndown chart, working software, Sprint, Definition of Done, stand‑up. To su izrazi koji se svakodnevno koriste u agilnim timovima i organizacijama.
GDE SE OBRAZUJU AGILNI LJUDI
Za agilne poslove nemoguće je školovati se na fakultetu, ne postoje studije koje spremaju za tržište agilnih zanimanja niti za metodologije i procese, kao što su Scrum, Kanban, Lean, XP, Test‑Driven Development (TDD), Continuous Integration (CI), Continuous Delivery (CD), DevOps itd. Ta zvanja/zanimanja nisu ni prevedena na srpski.
U svetu postoji tek nekoliko univerziteta, na primer Ramon Ljulj / La Salle u Barseloni, Oksford ili Vulverhempton u Velikoj Britaniji koji su uveli ili uvode studijske programe i sertifikovane kratke kurseve iz agilnih metodologija. Polaznici su uglavnom mladi ljudi koji su tek počeli da rade. Njihove diplome garantuju poslodavcima kvalitetno agilno znanje i veštine, ali ih nema dovoljno, a sva je prilika da ih neće ni biti u skorijoj budućnosti, jer je razvoj visokoškolskih programa dodatno opterećen akreditacijama i standardima u pogledu akademske spremnosti nastavnika (potrebni su doktori nauka kojih nema).
U sistemima s realnom vezom između tržišta rada i obrazovanja, diploma je znak poslodavcu da pojedinac ima potrebna znanja i veštine. Formalno obrazovanje se, nažalost, sporo menja i gubi korak sa tržištem, te realna veza slabi do te mere da poslodavci danas sve manje veruju diplomi, a sve češće sami proveravaju znanja prilikom zapošljavanja.
U slučajevima kada ne mogu računati na postojanje diplome, firme se oslanjaju na nekoliko stvari:
– sertifikate stručnih sertifikujućih tela, kakvo je, recimo, Scrum Alliance za agilne poslove, ili kod nas u regionu, na primer, naše kompanije Agile Humans;
– sopstvene snage prilikom testiranja ili obuka, s tim što HR odeljenja muku muče jer ne znaju koje kompetencije treba da ima jedan Scrum Master ili Product Owner, pošto ni sami nisu još „školovani“ za to i teško im je da osmisle individualne karijerne putanje za svoje zaposlene (a to je „pod moranje“);
– stručne konsultante koji stručnost potvrđuju opet sertifikatom neke sertifikujuće kuće i iskustvom, najčešće preporukom.
Kvalitet agilnog znanja direktno utiče na kvalitet agilnog razvoja organizacije
Agilne transformacije najčešće ne uspevaju ako ljudi, a pre svega oni na liderskim pozicijama, nisu dobro obučeni, nego su samo bačeni u vatru ili pak potpuno pogrešno izabrani. Primera radi, agilnu transformaciju ne može voditi neko ko je rođeni mikromenadžer. A kada se ne uradi kako treba, agilno neznanje stvara ozbiljne organizacione traume.
Dakle, posebno je važno u neformalnom obrazovanju povesti računa o kvalitetu trenera, treninga i ustanove iz koje dolazi. I, ako je ikako moguće, birati najbolje. A u sprovođenju agilnih transformacija, neophodno je pre svega povesti računa o agilnoj organizacionoj kulturi.
Piše: Jasmina Nikolić, agilni trener i CEO Agile Humans
Za više informacija o treninzima Agile Humans, možete saznati ovde.
AGILNI POSLOVI I KARIJERA
znanje je presudno, sertifikat ČESTO NEOPHODAN