Miloš Belčević je zaljubljenik u oblikovanje proizvoda, građenje biznisa i rad u okviru interdisciplinarnih timova. Nedavno je pohađao trening Leading SAFe u organizaciji kompanije Agile Humans i postao sertifikovani SAFe® 4.6 Agilist, što je bio i neposredan povod da porazgovaramo sa ovim svestranim i talentovanim momkom. 

Miloš trenutno radi kao CEO danskog startapa u sferi onlajn istraživanja tržišta, kome se pridružio pre nešto više od dve godine kao izvršni direktor, dok je pre toga imao prilike da preko pet godina radi u okviru različitih timova, što u međunarodnim kompanijama, što kao frilenser sa klijentima iz preko petnaest zemalja. 

Ali, to nije sve. Kao “side-project” iz strasti, osnovao je i vodi izdavačku kuću Kovačnica priča, drži različite prezentacije i radionice, prevodi. Kao ICT novinar i bloger razgovara sa zanimljivim ljudima iz inovativnih kompanija i organizacija kao što su Google, AliExpress, Viber, IBM, Rainmaking Innovation, Startup Alliance Korea.

Diplomirao je skandinavske jezike na Filološkom fakultetu, ima master iz komunikacije i marketinga (Rome Business School), i završava master iz inženjerskog menadžmenta sa fokusom na izazove i inovacije u preduzetništvu na Univerzitetu Singidunum. 

Sertifikovani je Scrum Master, Scrum Product Owner i SAFe® 4.6 Agilist.

Jednom ste izjavili da je potreba da delimo priče deo našeg identiteta, da kroz priče učimo i da se povezujemo jedni sa drugima. Želeli bismo da čujemo vašu priču. Za početak, kako ste se zainteresovali za Agilno?

Mislim da se desilo nekako spontano, jer mi je oduvek bilo zanimljivo ne samo ono što sam radio, već i kako sam to radio, u smislu prostora za samopoboljšanje, prostora da se nešto radi ovako ili onako, da neki proces izvrnem na glavačke, ili da se zapitam zašto baš tako.

Agilno nije samo metodologija već i kultura, sistem vrednosti, stilovi ponašanja. Na koji način agilno rezonuje sa vašim pogledom na svet?

Smatram da je agilno bitan deo i moje karijere, i moje životne filozofije. Jako su mi bitni neki od principa, poput fokusa na vrednost, prihvatanje promena i brzo prilagođavanje, inkrementalni i održivi razvoj, kao i redovno osvrtanje da se vidi šta smo uradili, kako smo to uradili, gde možemo da se poboljšamo i kuda idemo. Svih pet ključnih vrednosti Scrum metodologije: fokus, hrabrost, posvećenost, poštovanje i otvorenost, apsolutno smatram za nešto čime se treba rukovoditi i u životu.

U čemu je, po vama, značaj agilnih metodologija i njihova prednost u odnosu na tradicionalne metode poslovanja, pogotovo u sferi inovacija?

Verujem da se agilni pristup u poslovanju sam po sebi nameće kao način da se ostane relevantan u kontekstu brzih i korenitih promena koje se neprestano odvijaju. Postoji onaj čuveni citat o tome da ne opstaju najsnažniji i najpametniji, već najprilagodljiviji. Upravo agilne organizacije su istovremeno prilagodljive i fokusirane na stvaranje vrednosti. Mislim da agilno okruženje doprinosi kreativnosti u smislu novih rešenja ili novih primena postojećih rešenja, jer stimuliše interakciju u timu, zajednički cilj i otvorenost za drugačiji pogled na datu situaciju.

Veoma ste svestrani. Bavite se Start Up kompanijama, držite predavanja i meetupe iz marketinga, pišete blogove, sarađujete sa digitalnim medijima, prevodite sa norveškog. Na koji način primenjujete znanja iz agilnog u različitim oblastima kojima se bavite?

Zanimljivo je da, bez obzira o kojoj industriji ili organizaciji je reč, možemo stvari posmatrati na više nivoa – kompanija kao organizacija može se npr. posmatrati i meriti u kontekstu njenih ljudi, ideja i nematerijalnih resursa, upravljanja finansijskim resursima, udela na tržištu, različitih pokazatelja učinka. Svakom nivou možemo i treba da priđemo agilno. 

Isto je i kada je reč o mojim poslovima. Smatram da se svestranost isplati i da se naizgled sasvim različite discipline i poslovi upotpunjavaju. Ja nekako gledam da budem pragmatičan i otvoren – u različitim kontekstima probam i primenim različite pristupe, vidim šta funkcioniše, gledam kako da unapredim sam proces, posmatram šta sam naučio, i idem u novu iteraciju.

Da li smatrate da postoji jaz između formalnog obrazovanja i znanja, veština koje su potrebne u savremenom biznisu? Ukoliko je tako, na koji način se, po vama, taj jaz može premostiti?

Agilno je u velikoj meri vezano za softver i IT, ali vrlo mi je zanimljivo agilno u širem smislu, “agile beyond software”, agilna komunikacija, agilna inovacija poslovnih modela.

U pogledu tradicionalnog formalnog obrazovanja, smatram da zaista postoji veliki jaz spram znanja i veština koje su danas potrebne. Mislim da je na jednom nivou bitno baviti se principima, jer to ostaje nepromenjeno. Agilni manifest je ostao relevantan i osamnaest godina kasnije baš zato što je fokusiran na principe. Konkretni alati, tehnologija i ostalo su, naravno, bitni, ali se i menjaju prebrzo ako uzmemo u obzir četvorogodišnje studije. Primera radi, Bitkoin, koji se smatra prvom decentralizovanom kriptovalutom je lansiran pre deset godina. Danas postoji više od 4. 000 drugih kriptovaluta i oko 10.000 blokčejn kompanija samo u bazi CrunchBase. 

Verujem u neformalno obrazovanje i kontinuirano učenje ne samo tokom čitave karijere, već čitavog života. Postoje mnogobrojni treninzi, knjige, onlajn resursi, kursevi i slično. Svako ko je radoznao i ima glad za znanjem, do njega može doći lakše nego ikada ranije. Zbog toga se na formalno obrazovanje ne bih nužno oslanjao, niti prebacivao odgovornost za sopstveno znanje na bilo koga. Hajde da preduzmemo odgovornost za to sami! Sa druge strane, mislim da na tržištu postoji velika potreba za podrškom i obukom za agilne karijere, i mislim da se time vaš tim iz Agile Humans odlično bavi.

Osnovali ste izdavačku kuću „Kovačnica priča“. Verujete li da će knjiga opstati u digitalnom dobu? Šta vas je motivisalo na taj korak?

Što se motivacije za pokretanje “Kovačnice priča” tiče, to je nekako splet okolnosti, spoj interesovanja i ljubavi. “Kovačnicu” vidim više kao platformu koja po projektu okuplja različite ljude, ideje, energije. Više stvari koje se modularno uklapaju. Na primer, rodila se ideja da knjige na neki način grade mostove između ljudi i kultura, pa otud edicija fokusirana na skandinavske savremene pisce. Pojavilo se interesovanje i verovanje u značaj preduzetništva i ideja posvećena biznisu i marketingu koja podržava nove preduzetnike. Kao i najnovija ideja vezana za agilno – na kojoj će Kovačnica priča i Agile Humans sarađivati.

Kada me pitate o opstanku knjige, odgovor bih započeo kontrapitanjem koje na prvu loptu deluje blesavo: šta je to knjiga? Ako knjigu posmatramo kroz prizmu vrednosti koju pruža, sigurno će opstati. Već u prvom principu Agilnog manifesta, pominje se “kontinuirana isporuka softvera koji nosi vrednost”. Stavlja se akcenat na vrednost. Mislim da je vrednost ključna. Forma, interakcije i način na koji tu vrednost stvaramo, delimo i koristimo, svakako će se promeniti. Verovatno će papirne knjige kad-tad nestati, mada je i to pitanje tržišta i različitih okolnosti. Na globalnom nivou, grubo gledano, pre oko pet godina, udeo elektronskih knjiga u količini svih prodatih knjiga je bio svega oko 12%, a 2018. je oko 25%. 

U pogledu budućnosti knjiga, zanimljivi su mi jedan startap iz Berlina, Blinkist, koji se bavi “sažimanjem” non-fiction knjiga, tako da ih korisnici mogu preslušati ili pročitati za petnaestak minuta. Uzgred, podigli su skoro 34,8 miliona dolara investicija. Valja pomenuti i Leanpub. Reč je o platformi i pokretu koji se bavi “lean” izdavaštvom i objavljivanjem knjiga koje se još uvek pišu, kako bi se dobijao fidbek čitalaca dok knjiga još nastaje. Pomenuo bih i Storytel, švedski startap koji želi da postane “Spotify za knjige”.

U svojim tekstovima pominjete uspone i padove, izazove i zaokrete u karijeri. Da li biste mogli dati neki savet mladim ljudima koji tek otpočinju svoju karijernu putanju? 

Ulažite u svoje znanje, veštine i kontakte. Ukoliko morate da izaberete jednu od više opcija, ne morate da znate i planirate svaki korak za mnogo narednih godina karijere, ali je dobro pravilo da birate onu opciju koja vam daje više mogućnosti na duge staze i otvara neke nove puteve u budućnosti. OK je preduzeti rizik, OK je pogrešiti, OK je predomisliti se, OK je tražiti sebe. Nemojte da muljanjem i podvaljivanjem dolazite do “uspeha” – to može samo dovesti do kratkotrajne, prividne dobiti. Najvažnija je istinska vrednost i kvalitet, sve ostalo je kratkotrajno i ne vodi nikuda.  

Mislim da je bitno istrajati i posmatrati stvari dugoročno. Lično sam često bio nestrpljiv, i sve želim odmah – što je nekad dobro, ali je bitno i shvatiti da za mnoge stvari treba mnogo vremena i mnogo rada. Suosnivač Tvitera, Biz Stoun, je to super rekao: tajming, upornost i deset godina pokušavanja će u nekom trenutku dovesti do toga da postanete uspešni “preko noći". 

Kao kompanija, ponosni smo što kroz treninge upoznajemo ovakve sjajne ljude, i radujemo se novim susretima i zajedničkom, profesionalnom i ličnom rastu. Već 6 - 7. juna imate priliku da nam se pridružite na sledećem Leading SAFe treningu.